Kako podsvest funkcioniše

 

Naše svesno biće, fizičko, intelektualno, misaono, duhovno i emotivno je tesno povezano sa obiljem informacija koje se nalaze u kolektivnom nesesnom, globalnom i kosmičkom energijom i sveopštom inteligencijom u kojoj su pothranjene informacije od nastanka sveta do daleke budućnosti. Koji će deo tih informacija  čovek biti sposoban da iskoristi zavisi od brojnih faktora, nešto što se zove genetika su sećanja predaka, iz ko zna kojih generacija, svega onoga što je utkano u sam začetak budućeg ljudskog bića, zato nije svejedno koji par ima dete, kakva je prošlost majke, oca, i šta je sve zapisano u njihovom genetskom kodu. Tako u stvari to majušno biće prima tokom trudnoće majke i sve one informacije koje ona prima, upija sva njena osećanja, radosti i strahove.

Niko ne zna tačno šta se nalazi u njegovoj podsvesti ali naslućuje. U molitvi ili u meditaciji često dolazi do spoznaje delova onoga što predstavlja jedan ogroman informacioni sadržaj i kako ćemo reagovati u odrećenom momentu zavisi i od energije koja nas okružuje u vidu ljudi, koji emituju nesvesno svoje raspoloženje, misli, osećanja tako da u stvari okolina i svi oni sa kojima dolazimo u kontakt mogu delovati kako pozitivno tako i pogubno po sposobnost da se u određenim situacijama odupremo iskušenjima ili sačuvamo prisebnost duha. Oni koji su sposobni da predosete događaje u stvari osećaju energiju nadolazećih iskušenja, to mogu biti srećni događaji a mogu biti i neke nepovoljne okolnosti.  Komunikacija između članova porodice može biti jaka i potpuno neverbalna, npr. ako nekoga treba zaustaviti u nečemu, onemogućiti ga da sprovede svoju odluku, član porodice se može razboleti ili doživeti nezgodu. On time slabi energiju onoga zbog koga je zabirnut, bliske osobe preuzimaju na sebe deo tereta osobe koja je u nekoj vrsti iskušenja, slabosti i neodlučnosti i posmatranjem upravo članova porodice, šta se njima dešava i kako su oni raspoloženi može se naslutiti šta će osoba zbog koje su možda svi zabrinuti uraditi u određenom momentu. Kada nekoga treba zaustaviti u nečemu što se smatra lošim izborom, počnu da se dešavaju nagoveštaji u vidu zdravstvenih tegoba članova porodice do nezgoda u domu, pucanju cevi, kvarenju aparata, problema sa kolima, ili sama osoba nesveno sebe zaustvlja preko zdravstvenih tegoba koje ranije nije imala.Ništa nije slučajno i sve je neka naznaka i putokaz u kom pravcu treba ići. Prisiljavati sebe ne nešto što ne želimo nikada ne donosi rezultat, isti je slučaj kada želimo da ispunimo tuđa očekivanja a celo naše biće se tome protivi, ne želi to ali ipak, eto učini. To uvek ima svoju cenu u fizičkim tegobama, malodušnosti, depresiji. Kompromisi su u stvari suprotstavljanje sazanjima koja imamo u podsvesti i pokušaj da ih negiramo i da činimo ono što drugi smatraju ispravnim ili poželjnim. Osluškivati sebei svoje potrebe je najvažnije, ići protiv sebe jer se to od nas očekuje ili čak sami od sebe očekujemo a duša zna da to nije za nas dobro takođe se skupo plaća.

Ima li ljubavi bez poštovanja

Može li postojati ljubav bez poštovanja

Naravno da ne može. A po svemu sudeći brojni razvodi i raskidi veza su upravo posledica nedovoljnog poštovanja, bilo uzajamnog ili jednostranog.

Nekada se poštovanje muškarca podrazumevalo, čak je imalo formu strahopoštovanja, jer je on bio taj koji hrani i izdržava porodicu. Žena u podređenom položaju nije ni razmišljala niti analizirala svoj odnos sa suprugom. Podrazumevalo se da mora da pokazuje poštovanje i razumevanje. Ako on pije, kocka se, vara je, pa to su, smatralo se, tipično muška „posla“ i preko toga se prelazilo ćutke kao preko neke dečije bolesti bez koje dete ne može da odraste. Ali kada je krenuo proces emancipacije i kada su žene shvatile da „imaju prava“ da nešto očekuju a to „nešto“ je bilo uvažavanje, poštovanje, kola su krenula faktički nizbrdo. Ni starinski, patrijarhalni model jednostaranog strahopoštovanja ne samo da je bio neodrživ nego i za ženu prilično deprimirajući ali mnogo jednostavniji. Kao u jednopartijskom sistamu, znalo se šta se sme a šta ne. Čak ni muškarci nisu bili svesni da bi njihovo pokazivanje pažnje i poštovanja prema ženi doprinelo boljim odnosima jer njih manje više osećanja, nadanja, ili želje žena nisu mnogo interesovala. Retki su bili ti koji su se ponašali civilizovano s poštovnjem, uglavnom obrazovani sloj muškaraca. Podrazumevalo se da „ako ima sve“ ma kog da je on materijalnog stanja, ima status udate žene, materijalno je obezbeđena, ima decu, šta joj još nedostaje? Inače su muškarci skloni da izbegavaju analiziranje emocija jer je to za njih ravno skoku sa vrha Nijagarinih vodopada u nepoznate dubine. Muškarac će naći dodatni posao, radiće dan i noć, ako treba ostaviće društvo, čak i kocku što je veoma teško, čak i pecanje ili neki hobi, samo da ne mora da razgovara ni sa kim o emotivnim problemima. Jer emotivni problemi proističu iz nezadovoljstva jedne strane a oni se plaše da će oni biti krivci. U današnje vreme obe strane su manje više nezadovoljne jer između ostalog imaju taj izbor. Žene su shvatile da mogu i smeju i često je to stvar pomodnosti, biti nezadovoljan ili nesrećan u ljubavi, braku. Pošto savremeno obrazovanje ne podrazumeva da bi porodični odnosi trebalo da postoje kao predmet u školama, deca tj. mladi uče od roditelja, u pitanju je i genetika i uglavnom po sitemu kakva majka takva ćerka ili kakav otac takav sin, sledeće generacije preuzimaju model ponašanja i uglavnom se negde survaju u neku provaliju jer se vremena tako brzo menjaju, kriterijumi, društvene norme, pravila da se gotovo malo ko snađe.



U današnje vreme muškarci će rado promeniti pelene bebi, usisati stan, skuvati ručak, žene će voziti kola na opravku, ako treba nešto će i da ukucaju u stanu, o zaradi da se i ne govori, više se i ne zna ko više zarađuje i to je postalo malte ne nebitno. Sve će uraditi što se od njih očekuje prema pravilima savremenog društva ali o nekim ličnim nezadovoljstvima teško da će pričati. Jer to je najklizaviji teren. Da li on poštuje nju i da li ona poštuje njega ? Ako ih pitate odgovoriće sa – Pa naravno. Pri tom će se on verovatno uzgred žaliti na nju u društvu, u krugu svoje porodice, čak i na duhovit način nije umesno, ona će to isto raditi u krugu svoje porodice ili prijateljica ali otvoreno, njih dvoje, gotovo nikada neće o tome progovoriti. A ako se i dogodi, jedna strana, uglavnom oni, vešto miniraju takav razgovor i pretvore ga u svađu nakon čega sledi durenje, plakanje, odlazak da se „proluftira“, bes. Ona će možda reći pre nego on – Ti mene ne poštuješ na šta će on odgovoriti – Nije tačno ja tebe baš poštujem. Da li ona njega poštuje on će se povremeno pitati ali neće smeti da o tome otvoreno pita jer će time sebe poniziti. Gde sme da prizna naglas da se oseća potcenjenim, nedovoljno poštovanim ? A upravo kod te stavke – poštovanje počinje i završava se ljubav. Jer ljubav počinje sa uzbuđenjem , divljenjem koje ne može da postoji bez poštovanja. Osoba koja se voli uglavnom se idealizuje i kada dođe do otrežnjenja i kada svako ispolji svoje mane ako preovladva i dalje osećanje da je to „ta prava“ osoba na koju se godinama čekalo, onda poštovanje postoji. Onda se za nju sve čini i veza sa takvom osobom je dragocenost koja se čuva za sebe. O njoj se ne priča, partner tj. partnerka nisu tema u društvu, ni u vidu šale ni u vidu ozbiljnog prepričavanja zajedničkih problema. Par koji nije u stanju da reši sam svoje probleme, ili eventualno uz pomoć stručnog lica, nikada neće rešiti uz pomoć nekog sa strane. Jer taj neko ne može im ponovo oživeti ljubav, može dati praktične savete ali zapravo kompromsi su spontani u vezi u kojoj postoje ljubav i poštovanje. Ako postoji samo poštovanje onda nedostaje erotske privlačnosti ali ako postoji samo erotska privlačnost bez poštovanja onda je veza svedena na vulgaran nivo. Obe strane moraju da pokažu interesovanje za osećanja one druge strane ma kako to bilo bolno jer tu je ključ problema. Partner je depresivan, nezadovoljan nečim, razočaran ? Treba imati snage i pitati ga – Zašto ? Jel mogu da ti pomognem ? Kako ? Ako neće o tome da priča, situacija je utoliko teža. Partneri za seks se lako nalaze, čak se i finansijska sigurnost može obezbediti ali dobiti stvarno razumevanje i ljubav od nekog, bezrezevno i kad naiđu teška vremena je najteže. A bez toga nema ljubavi. Ako partner misli da ste previše superiorni ili da ste previše slabi, da ste neaktivni, da ste egocentrični a nekada vas je voleo ili misli da vas voli i dalje a ne želi da se udubi u vašu ličnost, nije sposoban da vas voli na način na koji je to vama potrebno onda ste vi sve vreme bili u zabludi da ste bili u vezi. Vi ste bili zajedno sa nekim ko vas je ostavio da se sami koprcate u svojoj agoniji. Veze pucaju uglavnom kada su emocije u pitanju, kada je osoba nezadovoljna sobom. Lako je udovoljiti drugom ali kada osoba upadne u vrtlog sopstvenih mračnih misli, razočarana sobom ako joj pružite ruku biće vam večno zahvalna.
Preći preko preljube je lako ali dobiti odgovor na pitanje – Zašto je to uraio /uradila je teško. Možda to pitanje i ne treba postavljati ali se treba zamisliti. S kim vi to živite, koga vi to volite ili idealizujete ako vas je lako zamenio za drugu/drugog ?
Nepoštovati ili nemati razumevanja za nečija osećanja je najveći vid nepoštovanja partnera.



Pre nego što se upustite u razgovor sa partnerom a žene to češće rade nego muškarci sa pitanjem „Da li ti mene uopšte poštuješ? „ razmislite zašto to pitanje uopšte postavljate kada znate odgovor. „Ne“ ili bar „ne“ na način na koji vi to očekujete ili smatrate da bi trebalo. Odgovor je već „ne“ jer nešto nije kako treba. Da bi vas partner ponovo poštovao potrebno je da mu se izmaknete iz vidokruga, čak iako ste pod istim krovom, ignorisanje i udaljavanje mnogo više govori nego bilo koje prebacivanje. Partner treba sam da se zapita šta se to dešava sa vama umesto da mu vi to objašnjavate jer po pravilu što mu više objašnjavate to će on više bežati od vas jer će njegovo osećanje krivice biti veće. I dobro je znati – Oba partnera ako su se nekada mnogo volela, ma kako kratko ili ma koliko dugo bili zajedno, dobro znaju i osećaju šta ona druga strana misli i oseća. Pitanje je da li žele da reaguju, da li očekuju da ona druga strana odreaguje, da li manipulišu i da li vrednuju tu ljubav na način na koji ona zaslužuje. I obe strane znaju dobro ko je kriv za odnose koji više nisu onakvi kakvi su bili. Ćutanje je najbolja taktika. Jer tera svaku stranu da povede razgovor sa svojom savešću.

Zašto se ljubavi dešavaju u proleće

Za mnoge je proleće najlepše godišnje doba i dešavaju se često nove ljubavi upraov u ovo vreme.Međutim postoje i stihovi pesnika Wordsvorda koji glase “Ako se nekada moramo rastati neka to ne bude u proleće, kada se nove ljubavi rađaju a naša umire”.Sve što se dešava u proleće je mnogo intenzivnije i ako je u pitanju nova ljubav, onda su emocije posebno naglašene ako je rastanak, tuga. Mnogi se pitaju zbog čega bi se osobe rastajale u proleće a odgovor upravo leži u prejakim emocijama. Tada je izuzetno naglašen ponos jer Sunce ( ponos) Venera ( ljubav) prelaze preko znaka Ovna koji simbolizuje ego i teško se podnosi nedostatak ljubavi, postoji pojačana potreba za ljubavlju koja ako nije pružena na očekivan način, partneri su skloni da jedno drugom prebacuju da nisu dovoljno pažljivi. S toga bi svi koji imaju turbulentnu vezu ili koji se nalaze u dilemama šta da rade i kako da se postave da bi veza bila bolja, ne bi trebalo da  ulaze u rasprave zbog sitnica što je često prouzrokovano tranzitom Merkura koji donosi sitničavost. Trebalo bi da svako pogleda šta mu se nalazi u znaku Ovna, koja planeta, ona upravlja njegovim egom. Ako se ne nalzi nijedna planeta onda treba obratiti pažnju na asteroide i u okviru sibmolike naziva asteroida tumačiti kako osoba doživljava tranzit Sunca preko znaka Ovna. Ukoliko postoji kvadrat iz Raka ili Jarca sa planetama u Ovnu osoba je posebno nestrpljiva, nezadovoljna i moguče neraspoložena, uverena da partner nije iskren ili nije veran nezavisno od njegovog /njenog znaka, utoliko pre ako se radi o Ovnu, Lavu ili Vagi. Tokom ovog perioda vladavine znaka Ovna Mars, planeta strasti izuzetno jak u Jarcu i u konjunkciji sa Saturnom daje prednost muškarcima ali ne u pozitivnom smislu osim ako su odgovorni, rešeni da stupaju u brak. Oni koji su raskinuli neku vezu jesenas sada bi mogli da pomisle da je došlo vreme za pomirenje. Sve ono što se dešavalo tokom jeseni u vidu razdvajanja ili rastanka a ljubav se nije ugasila može da kulminira u vreme znaka Ovna. Nažalost, često ishod nije povoljan s toga je za mnoge upravo tranzit Sunca preko znaka Ovna veoma stresan, naročito za žene koje nemaju jak ego, koje imaju slab Mars ili koje imaju Mesec u 4., 8. ili 12. kući. Ukoliko partner ima naglašen znak Ovna, Raka, Vage ili Jarca, ma u kom znaku da ste vi, a on je inicirao rastanak, nećete moći lako da se pomirite osim ako ne budete imali neku posebnu taktiku ili ako ne budete izuzetno strpljivi. Osobe koje su započele vezu u vreme vladavine znaka Jarca, Vage ili Raka u vreme prelaska Sunca preko znaka Ovna mogu biti pod većim stresom i mogu imati veća očekivanja s toga nemojte uzimati zdravo za gotovo da su karj marta i april meseci ljubavi. To su meseci kada postoji velika potreba za ljubavlju ali i veoma kritični meseci za one kojima ljubav nije uzvraćena.

JH.

Da li inteligentne osobe više vole

 

Često se misli da je inteligencija u suprotnosti  sa osećajnošću i sposobnošću da se iskažu emocije jer sve što  se dešava inteligentnim osobama one previše racionaizuju što naravno nije tačno, naprotiv, inteligentni ljudi mogu mnogo više i kompleksnije da vole nego oni koji to nisu ali opasnost može predstavljati prevelika potreba za analiziranjem emocija.Veoma inteligentni  ljudi ako su stabilne ličnosti mogu da imaju realan uvid u probleme sa kojima su suočeni u ljubavnom životu i da ih brže i spremnije rešavaju nego oni koji nisu obdareni naročitom inteligencijom mada je emocionalna inteligencija ta koja je potrebna da bi osoba bila u stanju da dobro funkcioniše u svim sferama života naročito u ljubavi.

Nesigurne osobe čak i veoma inteligentne to nisu u stanju, mada to izgleda paradoksalno jer bi inteligenti trebalo da budu u stvari svesni svoje intelektualne moći, analiziraju svoja osećanja, i trebalo bi da imaju realan uvid u osećanja partnera. Nesigurnnost nema veze sa inteligencijom nego sa vaspitanjem koje su dobili u detinjstvu, mada nesigurnost može biti i deo karaktera ali mnogo češće nedostatka ljubavi u detinjstvu, prisnosti sa roditeljima.Oni koji su odrasli pored kulturnih, inteligentnih ali uzdržanih roditelja koji nikada nisu pokazivali previše emocija u vidu fizičkog dodira, maženja, tešenja, grljenja dece nego su im davali manje-više dvosmislene poruke u pogledu nekih njihovih postupaka ili osobina, kod dece stvaraju osećanje nesigurnosti u sebe.Takva deca kada odrastu uvek će pre grešku tražiti u sebi i nesvesno će se osećati nedostojnim bilo koga, nesavršenim a zapravo je to ono što su im roditelji nesvesno poručivali „Razmisli da li si dovoljno dobar“. Kao inteligentne osobe, posle jednog ili više promašaja, tražiće grešku u svom izboru i u sebi prvenstveno a obično će se vezivati za autoritativne osobe koje su poput roditelja, vaspitane, kulturne, uglađene ali ne i dovoljno prisne, tople i otvorene u pokazivanju emocija. Pošto u stvari takva deca nemaju šta da zamere roditeljima jer su prema njima uvek bili korektni, krivicu za nedovoljnu nežnost i pažnju, fizičku bliskost sa njima traže u sebi, naročito ako su dobijali poruke u vidu „divlja si, nemoguća si, sa tobom se ne može razgovarati“ takve poruke će kod njih stvoriti osećanje da su zaista takvi, bilo da se radi o devojkama ili mladićima i kada pokušaju da ostvare duboku, sadržajnu vezu ponašaće se upravo tako. Vremenom takve osobe sve više racionalizuju svoja osećanja, ljubav i vezuju se za one koji im mogu  pružiti ono što i roditelji, neku vrstu komforne sigurnosti, naročito ako je njihov brak bio takav, solidan a u porodici naizgled nije bilo problema ali nije bilo ni previše izražavanja emocija. Često deca koja su odrasla u takvim porodicama ako su strastvena, društvena,osećajna, osetljiva i često čuju „Bože na koga li si ? „ pomišljaju da sa njima nešto nije u redu da su se „izmetnula tamo na nekog nemogućeg u familiji“ i ponovo će dobiti pogrešnu i pogubnu porudku „Ne budi previše strastvena, osećajna,ne očekuj previše od života, smiri se“ i polako takve osobe klize ka sumornoj svakodnevnici u kojoj će se zadovoljiti partnerom koji je korektan ali ništa više od toga.One će se plašiti jakih emocija i partnera tj. partnerki koje deluju strastveno mada ovo pravilo više se odnosi na devojke, i one mogu umesto da vole, početi da procenju partnera i da ga analiziraju da li je dovoljno dobar ili ne. Šta znači dobar to ni same ne znaju ali verovatno je to po njihovom mišljenju neko ko nije previše komplikovan.


Umesto da se prepuštaju ljubavi one će se okrenuti ka nekim drugim zadovoljstvima u vidu traženja profesionalne satisfakcije kao zamene za strast i ljubav.
Druga zamka u koju mogu upasti veoma inteligentne osobe su emotivne prirode, one koje su vaspitavane bilo da se radi o muškarcima ili ženama tako da su u stvari roditelji podilazili njihovom egu. „Ti možeš sve, ti si najlepša, ti si najsposobniji, ti si najzgodniji, za tebe je sve najbolje“ i takve osobe uopšte nemaju realan uvid u svoju ličnost, uverene da su zaista to, iako ogledalo ili njihova dostignuća možda govore suprotno. Ali, takve osobe razvijaju jako samoljublje i uglavnom i nađu partnera koji im se divi ili profesiju u kojoj mogu da budu“neko“ .Trude se da postignu što više mogu u karijeri, bar kada su muškarci u pitanju ili da svoj izgled dovedu do savršenstva kada su devojke u pitanju i tada misle da je posao završen.Sada samo treba da se pojavi neko ko će u njima prepoznati to „savršenstvo“.Problem je što oni postaju narcisi kojima niko nije dovoljno dobar ili biraju one koji mogu da im se dive, da im pruže osećanje da oni zaslužuju ono najbolje. Devojke su tipa udavača za bogatog uspešnog muškarca koji je dobio „premiju“ a muškarci traže partnerku koja će biti „na njihovom nivou“ .U svom narcizmu oni nisu uspeli da razviju ranjivost i duboku potrebu za ljubavlju. Lek za ovakve je da budu odbijeni, da dožive veliko razočranje u ljubav tj. u partnera, da ih napusti ili prevari da bi se trgli u svojoj predstavi o sebi i šta zapravo pružaju partneru dok oni prvi, nesigurni u večitom bekstvu u prosečnost veze treba da se osmele da uđu u vezu sa nekim ko ih privlači prema kome osećaju veliku strast uz rizik da budu povređeni ili da možda shvate da ih drugi doživljavaju na mnogo lepši način nego oni sami sebe.
Očeigledano intelignecija nema nikakve veze sa sposobnošću da se voli spontano i iskreno a može da bude od koristi ako inteligentni a nezadovoljni svojim emotivnim životom u nemogućnosti da sami nađu odgovor na to što ih muči, pokušaju da analitički uz pomoć stručnog lica dođu do rešenja šta je uzrok promašaja u njihovom ljubavnom životu.


Copyright by Jasminka Holclajtner

Da li je moguće da se partneri menjaju

Postoji uvreženo mišljenje da partner ne mogu da se menjaju ali u stvari najteže je da se neko promeni a s druge strane najveća promena nastupa kada su partneri suočeni sa emotivnim turbulencijama, raskidima, pretećim raskidima, gubitkom partnera bilo da je on rešio da uđe u novu vezu, zaljubio se u neku drugu osobu ili postoji opasnost od tako nečeg. Koliko je osoba spremna da se menja i da se prilagođava, govori u stvari o njenoj želji da ostane sa partnerom.

Ljudi se s godinama ipak menjaju. Ponekad do promene dođe u ranoj mladosti usled nekog šoka, rastanka ili zbog mešanje neke druge osobe u vezu, ako dođe do preljube, do razočarenja. Uglavnom ljudi se menjaju zbog razočaranja bilo u partnera, poslovnog ili ljubavnog ili zbog suočavanja sa svojim nadama i propustima, sa pogrešnom slikom koju su imali o sebi. Sazrevanje bi trebalo da se završi u mladosti. Bar kada je u pitanju emotivno sazrevane ali to često nije slučaj, naprotiv, osobe često ponavljaju greške i tek kada shvate da to njima škodi, promene se jer je to u njihovom interesu. Vrlo retko, osoba se menja jer shvata da je to proces prilagođavanja osobi bez koje ne može da zamisle svoj život.

U zrelim godinama, osoba se menja pod teretom obaveza koje donosi karijera, porodica, stari roditelji, često i bolesti. Često postoji odoljevanje procesu promena. Mnogi se plaše kakve će to osobe postati ako bi svesno radile na promeni svoje ličnosti da li bi se sami sebi svidele. Najteže je menjati sebe ali to je proces i kada osoba svesno ne radi na sebi i promenama  ipak se to dešava.

Treba imati u vidu da se i partneri menjaju i da je upravo to često razlog što čujete od osoba kako kažu “Ja njega više ne prepoznajem” ili “Ona se pretvorila u neku drugu osobu, nije takva bila”. Te promene mogu da nateraju i ovu drugu stranu da se promeni tj. prilagodi novonastaloj situaciji ali ipak je najvažnija motivacija, da li postoji ljubav ili ne i da li postoji želja da se nastavi odnos sa takvom, nekom”novom” osobom. Da li će se partner promeniti ili da li ćete se vi promeniti zavisi od motivacije. Najvažnije je da shvatite koliko vam partner znači i da li je on vredan napora. Ako postoji ljubav jeste ali ta promena ne sme biti prisilna, pod ucenom da bi brak tj. veza opstali. Najbolje je kada se partneri spontano menjaju jer shvataju da je to za njihovo dobro, jer žele da promenom usreće partnera, da mu daju na znanje da je on vredan tog napora. Najbolje je krenuti od sebe. Kada počnete da sebe menjate, partner će se spontano menjati i shvatii da da se nešto dešava a tada može prvo da nastane otpor jer mu nije jasno da li je to kod vas neka vrsta bunta, osvete iil nečeg trećeg. Obično partner misli da ste se zaljubili u nekog drugog i da on nije povod tome. Ako ne uđete u raspravu po tom pitanju ako ne pričate o svojoj želji za promenom nego se zaista menjate radi sebe i to u pravcu u kome vi sebe doživljavate u najboljem izdanju ako težite da budete vi ono što ste bez prisilnih kompromisa, tada će se i partner promeniti ili će bar krenuti ka toj promeni, hteo ili ne.

Copyright by Jasminka Holclajtner