Žene hoće ljubav a nude telo
Japanke- najlepše žene ali u kimonu
Poslednjih decenija, naročito razvojem internet socijalnih mreža, više nego ikada ranije žensko telo je postalo lako dostupno – na slici, naravno ili na youtube. Muškarci uživaju gledajući i mnoge žene jer se radi o poremećaju koji se zove voajerizam ili egzibicionizam. One uživaju pri pomisli kako su njihovi selfiji ispali dobro i nastala je prava pomama za slikanjem sebe na svim mestima u svim situacijama i prezentovanje istih na FB profilu ili instagramu. Teško je odoleti i ne staviti fotografije na kojima su žene srećne kako su dobro uslikane ali mnoge time u stvari izazivaju ljubomoru kod partnera, mada ima i onih koji su ponosni na svoje partnerke.I tako, malo-pomalo ušlo se u fazu egzibicionizma, narcisoidnosti i opsesivne potrebe da se sami sebi divimo, jer to rade i muškarci, prave selfije, ali u mnogo manjoj meri. Njima je mnogo važniji ambijent u kome prave sliku nego oni saimi. Žene bukvalno poručuju – Vidite kako sam atraktivna, lepa i sve u tom stilu.Te slike retko kada imaju neku svrhu osim prikazivanja, da je u pitanju jedna ili dve da se vidi ambijent, da su negde npr. na moru, mada slike u kupaćem kostimu ipak pripadaju porodičnom albumu. Ali ovo su vremena u kojima su sve barijere pristojnosti razbijene pa se i to dozvoljava. Međutim ako neko samo prikazuje svoje telo ili napućen portret, sa silikonskim ustima, to sadrži u sebi osim “Kako sam zgodna, poželjna, lepa” i mnogo dublju poruku a to je šta osoba koja to postavlja očekuje. Divljenje, poznanstvo, pohvale ? I tako vašar taštine radi 365 dana u godini 24 h a žene se žale da nema ljubavi, i ništa manje muškarci. Očigledno da tela nisu dovoljna, ma kako bila izvajana, ni njegove pločice, makar stajao pored nekog džipa ili jahte ni njene botoksirane usne, silikonske grudi ili zategnuti mišići. Posle kraćeg vremena, gledajući stotine sličnih slika po raznim drušvenim mrežama, i one i oni postaju beskrajno dosadni- čak i za gledanje.
Ko želi ljubav mora to i da nudi a ona se ne nazire u izvajanom telu, eventualno u pogledu.Najlepši ljubavni romani i poezija u doba romantizma i post-romantizma pa i realizma nastali su kada su žene imale na sebi desetine metara tkanina, dugačke haljine, malte ne zakopčane do grla. Najrazbludnije vreme koje nije inspirisalo nijednog pesnika i psica je bilo posle Francuske revolucije kada su žene imitirale rimski stil sa providnim haljinama i ogoljenim grudima. Rimsko carstvo je i bez selfija propalo sa razbludnim ogoljenim ženama jer su se odavali i oni i one bahanalijama a i Napoleonovo doba je poznato po tome. Engleski pesnici su pevali o prirodi, žene su pisale romane ( sestre Bronte) ali bez razbludnih scena, početak bahanalija je nastao posle Prvog svetskog rata za vreme nemog filma i početkom tridesetih kada glumice preuzimaju glavnu ulogu kao zavodnice fatalna pogleda, dominirajući nad muškarcima.
Robert Redford i Demi Mur u filmu “Nepristojna ponud”- ljubav na jahti
Kod nas, romantični pesnici, Šantić, Dučić, Jakšić nisu spevali pesme o damama sa dubokim dekolteima a u današnje vreme, nema skoro poslednjih decenija nijedan ljubavni film da je dostigao popularnost onih iz 70.- 90-ih i to verovatno ima veze sa razvojem porno industrije,Interneta, društvenih mreža. Upravo 1993. snimljen je film “Nepristojna ponuda” sa Robert Redfordom i Demi Mur gde on nju ugleda u kazinu kako u radnji gleda jednu veoma izazovnu haljinu za koju nema dovoljno novca da je kupi. Ona je tu sa suprugom ( Vudi Harleson) i on joj kupuje i šalje u hotelsku sobu. Međutim saznavši da imaju problem finansijske prirode, nudi im milion dolara za jednu noć sa Demi Mur. Oni se očajni odlučuju na to i on šalje po nju helikopter, ona sleće na njegovu jahtu i čeka je u kabini haljina kakvu nose uzdržane Japanke, zakopčana do grla, i pojavljuje se sa dignutom kosom, smerna izgleda kako je on to zamislo. Oni doživljavaju ljubav iako ona pokušava da se vrati suprugu ali on je čeka ispred škole u kojoj predaje i vodi je na svoje imanje i priča joj kako je svojevremeno ugledao jednu devojku u vozu metroa, nije stigao da i on uđe i zaljubio se u nju. Godinama je dolazio na tu stanicu da bi je ugledao ali ona se nije nikada pojavila. Bila je obučena kao Demi Mur one noći na jahti. Njih dvoje ostaju zajedno jer je hemija bila prejaka, ipak na kraju, ona se odlučuje da se vrati suprugu jer shvata koliko on pati za njom.
Ovo je primer romantične a istovremeno strastvene ljubavi u kojoj nema tangi, nema toplesa, nema ničeg izazovnog na telesnom planu ali ne ostavlja nijednog gledaoca ravnodušnim jer je prepun emotivnog naboja.
Iz sličnih filmskih priča, dame koje žele da se zaljube i neko u njih,treba da izvuku pouku da ne bi trebalo da prikazuju zategnute gluteuse ili bujna dekoltea jer će to samo odbiti one koji očekuju da prepoznaju “ono nešto “u njihovim očima.
Žene ne shvataju kako su olako upale u zamku da se ogoljuju pred svetom i sebe devalviraju nepotrebnim zatrpavanjem svojih profila slikama sa malo tekstila na sebi poručujući da svako može da ih ima- makar i pogledom. Zaboravljaju da će između seksepilne žene i dame, muškarci pre odabrati ovu drugu- za život, prvu- za jednu noc.
Dvorac u Mafri
