O ljubavi

–Ljubavni život sa narcisoidom osobom i manipulantom

-Ima li ljubavi bez poštovanja

– Ima li nade za pomirenje

-Zašto se ljubavi dešavaju u proleće

–Da li je moguće da se partneri menjaju

-Da li inteligentne osobe više vole

U poslednje vreme česta tema u emisijama posebno na youtube je kako živeti sa manipulantom i narcisoidnom osobom, do te mere je zastupljeno kao tema sa izuzetno negativnim konotacijama i preporukama, na nivou nekakve epidemije da su influenseri bukvalno zatrpani pitanjima na tu temu i svojim ličnim iskustvima. Postavlja se pitanje  zašto je odjedanput to toliko zanimljiva tema kao da žele da se unize uglavnom muškarci koji su u 90% slučajeva ti takvi manipulantni i narcisi sa kojima se ne može živeti i od kojih treba bežati glavom bez obzira.

Scenario je uvek isti po mišljenju influensera i psihologa kada se radi bilo o bolesti kako se to karakteriše ili o poremećaju ličnosti, u početku veze što obićno traje nekoliko meseci partner je divan, šarmantan, duhovit, predusretljiv, ljubazan i trudi se da na svaki način da pridobije naklonost partnerke ( uglavnom je reč o muškarcima koji su 90% narcisoidne ličnosti i manipulanti). To što sada influenseri nazivaju početnom manipulacijom jer u stvari udvaranje. Po mišljenju influensera, narcis voli samo sebe tj. svoj odrazu u ogledalu a to je partnerka i ako mu se ona divi čak i kada za to nema razloga, on je srećan. To je u stvari u većini slučajeva prototip hetero muškarca koji je zaokupljen sobom, svojom karijerom,svojim uspehom, stvarnim ili nekim o kome mašta. Muškarci najveći deo vremena troše u toku dana na razmišljanje o poslu a žene o partnru i ljubavi. Malo koji muškarac preispituje svoje postupke ili “priznaje” da je u nečemu pogrešio, ispao nefer jer to ruši njegovu predstavu o sebi kao savršenom “pa bože moj,svakome se dogodi da nešto uradi što nije na svom mestu”. Priča o narcisima i manipulatorima ima svrhe samo ako zaista ozbiljno ugrožava psihičko stanje žene tj. ako ona ne može da prihvati činjenicu da on nije onakav kakav je bio na početku veze i da se kako to vole da kažu “opustio” i čak i ako kaže da nju voli ona to ne oseća. To je  uglavnom tipična slika dvoje koji su u braku dugo i smatraju da se podrazumeva ljubav. Ženama je uvek potrebno više pažnje ali da li je žena zadovoljna ako on glumi pažnju, ako on radi ono što se od njega očekuje a u stvari nema  za tim pravu potrebu nego se tako ponaša da bi izbegao svađu?

Da bi se žena osećala dobro u takvoj vezi ona mora da svog narcisa tj. manipulatora nadmudri ako ne želi da se od njega rastane jer ipak, nije on non-stop takav, ima on i mnogo kvaliteta, imaju decu, mnogo toga zajendičkog. Ona mora da ojača svoj ego i da se trudi da polako ali sigurno ide ka samostalnosti, tj. da od njega ne očekuje mnogo, da do te mere izgradi sigurnost u sebe da on shvati da bi ona mogla funkcionsati i bez njega. To njega plaši i u njemu može da rodi osećanje manje vrednostili ili se može osetiti izneverenim jer se ona sve manje na njega oslanja,znači on nije njen vitez zaštitnik, njen oslonac nego eto tako tek neko s kim živi zajedno. Jednom rečju treba ga trgnuti iz osećanja ušuškanosti u vezi u kojoj on dominira manipulacijom. Na njegove komplimente ali i na kritike i primebde treba reagovati podjednako smireno i hladnokrvno i uglavnom je najbolje povlađivati mu jer mu se onda izbacuje oružje iz ruku osim ako se ne radi o nekim primedbama za koje realno nema nikakvog osnova. Malo po malo on će shvatiti da mora da se ponovo bori za nju, makar i glumio zaljubljenost, on će ipak shvatiti da je ona vredna da se malo oko nje potrudi. Ako do toga ne dođe, žena je dovoljno ojačala da zaista može da i bez  njega funkcioniš. A to može postići materijalnom nezavisnošću i radom na sebi, stručnim usavršavanjem, nalaženjem još nekog dodatnog posla, posvećivanjem hobiju, druženjem sa prijateljicama, osmišljavanjem svog života i bez njega jer poruka je “Takav mi nisi potreban kao ljubavni partner”. Mnoge žene se trude da svojim erotskim čarima zainiteresuju partnera ali to uglavnom daje kratkoročne rezultate. Njima to ide u prilog i njihov zaključak je kako su neodoljivi ili kako se one trudie samo radi sopstvenog zadovoljstva. U svakom slućaju, narcisa i manipulatora lako je dezorijentisati a mnoge žene ne žele da to rade jer onda “to nije to” one bi autentičnog jakog, dostojanstvenog i prefinjenog partnera koji njih poštuje. Narcis poštuje svoj komfor, slobodu, imidž koji ima o sebi i partnerka je to samo da to potvrdi u njegovim očima ili da ga pokoleba. Žrtva su oboje ali ne znači da se oni ne mogu promeniti tako da ta veza ipak bude funkcionalna, da se niko ne oseća povređenim, izigranim, naročito ako ipak postoji ljubav ili bar velika privlačnost.

Naše svesno biće, fizičko, intelektualno, misaono, duhovno i emotivno je tesno povezano sa obiljem informacija koje se nalaze u kolektivnom nesesnom, globalnom i kosmičkom energijom i sveopštom inteligencijom u kojoj su pothranjene informacije od nastanka sveta do daleke budućnosti. Koji će deo tih informacija  čovek biti sposoban da iskoristi zavisi od brojnih faktora, nešto što se zove genetika su sećanja predaka, iz ko zna kojih generacija, svega onoga što je utkano u sam začetak budućeg ljudskog bića, zato nije svejedno koji par ima dete, kakva je prošlost majke, oca, i šta je sve zapisano u njihovom genetskom kodu. Tako u stvari to majušno biće prima tokom trudnoće majke i sve one informacije koje ona prima, upija sva njena osećanja, radosti i strahove.

Niko ne zna tačno šta se nalazi u njegovoj podsvesti ali naslućuje. U molitvi ili u meditaciji često dolazi do spoznaje delova onoga što predstavlja jedan ogroman informacioni sadržaj i kako ćemo reagovati u odrećenom momentu zavisi i od energije koja nas okružuje u vidu ljudi, koji emituju nesvesno svoje raspoloženje, misli, osećanja tako da u stvari okolina i svi oni sa kojima dolazimo u kontakt mogu delovati kako pozitivno tako i pogubno po sposobnost da se u određenim situacijama odupremo iskušenjima ili sačuvamo prisebnost duha. Oni koji su sposobni da predosete događaje u stvari osećaju energiju nadolazećih iskušenja, to mogu biti srećni događaji a mogu biti i neke nepovoljne okolnosti.  Komunikacija između članova porodice može biti jaka i potpuno neverbalna, npr. ako nekoga treba zaustaviti u nečemu, onemogućiti ga da sprovede svoju odluku, član porodice se može razboleti ili doživeti nezgodu. On time slabi energiju onoga zbog koga je zabirnut, bliske osobe preuzimaju na sebe deo tereta osobe koja je u nekoj vrsti iskušenja, slabosti i neodlučnosti i posmatranjem upravo članova porodice, šta se njima dešava i kako su oni raspoloženi može se naslutiti šta će osoba zbog koje su možda svi zabrinuti uraditi u određenom momentu. Kada nekoga treba zaustaviti u nečemu što se smatra lošim izborom, počnu da se dešavaju nagoveštaji u vidu zdravstvenih tegoba članova porodice do nezgoda u domu, pucanju cevi, kvarenju aparata, problema sa kolima, ili sama osoba nesveno sebe zaustvlja preko zdravstvenih tegoba koje ranije nije imala.Ništa nije slučajno i sve je neka naznaka i putokaz u kom pravcu treba ići. Prisiljavati sebe ne nešto što ne želimo nikada ne donosi rezultat, isti je slučaj kada želimo da ispunimo tuđa očekivanja a celo naše biće se tome protivi, ne želi to ali ipak, eto učini. To uvek ima svoju cenu u fizičkim tegobama, malodušnosti, depresiji. Kompromisi su u stvari suprotstavljanje sazanjima koja imamo u podsvesti i pokušaj da ih negiramo i da činimo ono što drugi smatraju ispravnim ili poželjnim. Osluškivati sebei svoje potrebe je najvažnije, ići protiv sebe jer se to od nas očekuje ili čak sami od sebe očekujemo a duša zna da to nije za nas dobro takođe se skupo plaća.

Može li postojati ljubav bez poštovanja

Naravno da ne može. A po svemu sudeći brojni razvodi i raskidi veza su upravo posledica nedovoljnog poštovanja, bilo uzajamnog ili jednostranog.

Nekada se poštovanje muškarca podrazumevalo, čak je imalo formu strahopoštovanja, jer je on bio taj koji hrani i izdržava porodicu. Žena u podređenom položaju nije ni razmišljala niti analizirala svoj odnos sa suprugom. Podrazumevalo se da mora da pokazuje poštovanje i razumevanje. Ako on pije, kocka se, vara je, pa to su, smatralo se, tipično muška „posla“ i preko toga se prelazilo ćutke kao preko neke dečije bolesti bez koje dete ne može da odraste. Ali kada je krenuo proces emancipacije i kada su žene shvatile da „imaju prava“ da nešto očekuju a to „nešto“ je bilo uvažavanje, poštovanje, kola su krenula faktički nizbrdo. Ni starinski, patrijarhalni model jednostaranog strahopoštovanja ne samo da je bio neodrživ nego i za ženu prilično deprimirajući ali mnogo jednostavniji. Kao u jednopartijskom sistamu, znalo se šta se sme a šta ne. Čak ni muškarci nisu bili svesni da bi njihovo pokazivanje pažnje i poštovanja prema ženi doprinelo boljim odnosima jer njih manje više osećanja, nadanja, ili želje žena nisu mnogo interesovala. Retki su bili ti koji su se ponašali civilizovano s poštovnjem, uglavnom obrazovani sloj muškaraca. Podrazumevalo se da „ako ima sve“ ma kog da je on materijalnog stanja, ima status udate žene, materijalno je obezbeđena, ima decu, šta joj još nedostaje? Inače su muškarci skloni da izbegavaju analiziranje emocija jer je to za njih ravno skoku sa vrha Nijagarinih vodopada u nepoznate dubine. Muškarac će naći dodatni posao, radiće dan i noć, ako treba ostaviće društvo, čak i kocku što je veoma teško, čak i pecanje ili neki hobi, samo da ne mora da razgovara ni sa kim o emotivnim problemima. Jer emotivni problemi proističu iz nezadovoljstva jedne strane a oni se plaše da će oni biti krivci. U današnje vreme obe strane su manje više nezadovoljne jer između ostalog imaju taj izbor. Žene su shvatile da mogu i smeju i često je to stvar pomodnosti, biti nezadovoljan ili nesrećan u ljubavi, braku. Pošto savremeno obrazovanje ne podrazumeva da bi porodični odnosi trebalo da postoje kao predmet u školama, deca tj. mladi uče od roditelja, u pitanju je i genetika i uglavnom po sitemu kakva majka takva ćerka ili kakav otac takav sin, sledeće generacije preuzimaju model ponašanja i uglavnom se negde survaju u neku provaliju jer se vremena tako brzo menjaju, kriterijumi, društvene norme, pravila da se gotovo malo ko snađe.

U današnje vreme muškarci će rado promeniti pelene bebi, usisati stan, skuvati ručak, žene će voziti kola na opravku, ako treba nešto će i da ukucaju u stanu, o zaradi da se i ne govori, više se i ne zna ko više zarađuje i to je postalo malte ne nebitno. Sve će uraditi što se od njih očekuje prema pravilima savremenog društva ali o nekim ličnim nezadovoljstvima teško da će pričati. Jer to je najklizaviji teren. Da li on poštuje nju i da li ona poštuje njega ? Ako ih pitate odgovoriće sa – Pa naravno. Pri tom će se on verovatno uzgred žaliti na nju u društvu, u krugu svoje porodice, čak i na duhovit način nije umesno, ona će to isto raditi u krugu svoje porodice ili prijateljica ali otvoreno, njih dvoje, gotovo nikada neće o tome progovoriti. A ako se i dogodi, jedna strana, uglavnom oni, vešto miniraju takav razgovor i pretvore ga u svađu nakon čega sledi durenje, plakanje, odlazak da se „proluftira“, bes. Ona će možda reći pre nego on – Ti mene ne poštuješ na šta će on odgovoriti – Nije tačno ja tebe baš poštujem. Da li ona njega poštuje on će se povremeno pitati ali neće smeti da o tome otvoreno pita jer će time sebe poniziti. Gde sme da prizna naglas da se oseća potcenjenim, nedovoljno poštovanim ? A upravo kod te stavke – poštovanje počinje i završava se ljubav. Jer ljubav počinje sa uzbuđenjem , divljenjem koje ne može da postoji bez poštovanja. Osoba koja se voli uglavnom se idealizuje i kada dođe do otrežnjenja i kada svako ispolji svoje mane ako preovladva i dalje osećanje da je to „ta prava“ osoba na koju se godinama čekalo, onda poštovanje postoji. Onda se za nju sve čini i veza sa takvom osobom je dragocenost koja se čuva za sebe. O njoj se ne priča, partner tj. partnerka nisu tema u društvu, ni u vidu šale ni u vidu ozbiljnog prepričavanja zajedničkih problema. Par koji nije u stanju da reši sam svoje probleme, ili eventualno uz pomoć stručnog lica, nikada neće rešiti uz pomoć nekog sa strane. Jer taj neko ne može im ponovo oživeti ljubav, može dati praktične savete ali zapravo kompromsi su spontani u vezi u kojoj postoje ljubav i poštovanje. Ako postoji samo poštovanje onda nedostaje erotske privlačnosti ali ako postoji samo erotska privlačnost bez poštovanja onda je veza svedena na vulgaran nivo. Obe strane moraju da pokažu interesovanje za osećanja one druge strane ma kako to bilo bolno jer tu je ključ problema. Partner je depresivan, nezadovoljan nečim, razočaran ? Treba imati snage i pitati ga – Zašto ? Jel mogu da ti pomognem ? Kako ? Ako neće o tome da priča, situacija je utoliko teža. Partneri za seks se lako nalaze, čak se i finansijska sigurnost može obezbediti ali dobiti stvarno razumevanje i ljubav od nekog, bezrezevno i kad naiđu teška vremena je najteže. A bez toga nema ljubavi. Ako partner misli da ste previše superiorni ili da ste previše slabi, da ste neaktivni, da ste egocentrični a nekada vas je voleo ili misli da vas voli i dalje a ne želi da se udubi u vašu ličnost, nije sposoban da vas voli na način na koji je to vama potrebno onda ste vi sve vreme bili u zabludi da ste bili u vezi. Vi ste bili zajedno sa nekim ko vas je ostavio da se sami koprcate u svojoj agoniji. Veze pucaju uglavnom kada su emocije u pitanju, kada je osoba nezadovoljna sobom. Lako je udovoljiti drugom ali kada osoba upadne u vrtlog sopstvenih mračnih misli, razočarana sobom ako joj pružite ruku biće vam večno zahvalna.
Preći preko preljube je lako ali dobiti odgovor na pitanje – Zašto je to uraio /uradila je teško. Možda to pitanje i ne treba postavljati ali se treba zamisliti. S kim vi to živite, koga vi to volite ili idealizujete ako vas je lako zamenio za drugu/drugog ?
Nepoštovati ili nemati razumevanja za nečija osećanja je najveći vid nepoštovanja partnera.

Pre nego što se upustite u razgovor sa partnerom a žene to češće rade nego muškarci sa pitanjem „Da li ti mene uopšte poštuješ? „ razmislite zašto to pitanje uopšte postavljate kada znate odgovor. „Ne“ ili bar „ne“ na način na koji vi to očekujete ili smatrate da bi trebalo. Odgovor je već „ne“ jer nešto nije kako treba. Da bi vas partner ponovo poštovao potrebno je da mu se izmaknete iz vidokruga, čak iako ste pod istim krovom, ignorisanje i udaljavanje mnogo više govori nego bilo koje prebacivanje. Partner treba sam da se zapita šta se to dešava sa vama umesto da mu vi to objašnjavate jer po pravilu što mu više objašnjavate to će on više bežati od vas jer će njegovo osećanje krivice biti veće. I dobro je znati – Oba partnera ako su se nekada mnogo volela, ma kako kratko ili ma koliko dugo bili zajedno, dobro znaju i osećaju šta ona druga strana misli i oseća. Pitanje je da li žele da reaguju, da li očekuju da ona druga strana odreaguje, da li manipulišu i da li vrednuju tu ljubav na način na koji ona zaslužuje. I obe strane znaju dobro ko je kriv za odnose koji više nisu onakvi kakvi su bili. Ćutanje je najbolja taktika. Jer tera svaku stranu da povede razgovor sa svojom savešću.