Potomci dve Napoleonove ljubavi na švedskom dvoru
Žozefina Boarne, udovica udata za Napoleona Bonapartu
Kada se piše o Napoleonovim ljubavima uglavnom se spominju njegova prva supruga Žozefina Boarne, udovica Aleksandra Boarnea, pogubljenog za vreme Francuske revolucije, njegova druga supruga Marija Lujza sa kojom je dobio sina Napoleona II koji je umro mlad sa 20 godina i njegova ljubav sa Marijom Valevskom, poljskom groficom sa kojom je imao sina Aleksandra Valevskog, iz romanse koja je nastala za vreme njegovog pohoda na Poljsku.
Da život piše romane poznato je ali retko je u istoriji bilo tako intrigantne ličnosti kao što je Napoleon Bonaparta čiji je ljubavni život intrigirao i savremenike i zatim mnoge istraživače njegovog života iako on nije ništa krio, ni veze sa operskom pevačicom, sa glumicom, sa poljskom groficom.Ali njegova romansa sa Dezire Klari ima posebnu težinu jer su njih dvoje bili sticajem okolnosti upućeni jedno na drugo zbog rodbinskih veza. Opsada Tulona od strane Britanaca i oslobađanje ovog grada u bici za Tulon krajem 1793 dovelo je Napoleona do generalskog čina i do buduće verenice Dezire Klari.
Napoleon je upoznao Eženi Bernadin Dezire kako joj je bilo pravo ime iz porodice Klari dok je njegova porodica,koju su sačinjavali majka sa sestrama i braćom živeli kao izbeglice sa Korzike od skromnih prihoda u nekom više nego siromašnom i jadnom smeštaju u Marseju. Upravo tu u Marseju, Napoleon je upoznao, nju, Dezire Klari, kako su je svi zvali, ćerku marsjeskog trgovca svilom i prema istoimenom romanu, to se dogodilo za vreme jakobinskih tortura i hapšenja u Marseju, opozicionara revolucije. Njegov stariji brat Žozef je bio na službi u opštini kao jakobinac i rešavao slučajeve uhapšenih anti-revolucionara između ostalog i njenog brata Etetjena koji je nasledio očevu radnju trgovine svilom. Kako su jakobinci našli dokument u kome njihov otac nudi tada već pogubljenom kralju Luju XVI da bude ekskluzivni snabdevač svilom dvorca u Versaju, on je uhapšen kao rojalista. Da bi oslobodila brata iz zatvora Dezire je otišla sa snajom u opštinsku kuću kako se to tada zazivalo i upoznala Žozefa Bonapartu, Napoleonovog brata da bi uspela da svog brata oslobodi iz zatvora a to joj je i pošlo za rukom i pozvala ga da ih poseti u njihovom domu, odmah praveći planove kako će ga oženiti svojom starijom sestrom Žili. Žezef joj je predložio da povede svog mlađeg brata generala Napoleona koji je tada bio general i tako su se njih dvojica našli u domu Klarijevih, lepo prihvaćeni i vrlo brzo je došlo do veridbe između Žili Klari i Žozefa i između Napoleona i Dezire. Postoji indikacija i u romanu tek neznatna a i inače da su oni i pored patrajarhalnih normi koje su vladale u to vreme bili intimni, što ne bi bilo čudno s obzirom na Napoleonovu reputaciju kao nestrpljivog ljubavnika. Ali tada, on je bio tek nepoznat general koji je dobio tu funkciju jer se savršeno pokazao u oslobađanju Tulonske tvrđave koju su držali Englezi. Njegova plata nije bila dovoljna da namiri sve potrebe njegovih sestra i majke iako je majka bila poznata po štedljivosti tako da je njegova garderoba odavala prilično bedne prihode i postoji mišljenje da u stvari Napoleon i nije bio naročito zaljubljen u Dezire, koliko rukovođen zapravo njenim mirazom i dobrim finansijskim stanjem njene porodice.
Napoleon i Dezire su se verili 21.4.1795. a juna te godine on odbija da prihvati da bude general pešadije, biva pozivan u Pariz, tamo uzima učešće u političkom životu zatim je unapređen u brigadirnog generala, 15. oktobra iste godine upoznaje Mari- Rouz udovicu Boarne i već 9. marta 1796. se ženi s njom počinje da je od prvog dana zove Žozefina i odlazi zajedno sa njom u pohod na Italiju. Tamo piše ljubavni roman “Klison i Eženi” posvećen njegovoj ljubavi sa Dezire ( Eženi Bernadin). Nije nikada potvrđeno da li je Dezire zaista upoznala Žan Batist Bernadota u Parizu gde je krišom pobegla da bi pronašla Napoleona ili je to samo mašta spisateljice Anemari Selinko ali Napoleon ima obavezu prema njoj i sve dok se nije udala za Žan Batist Bernadota 1798. generala u njegovoj vojsci, slao joj je prosce koje je ona odbijala. U međuvremenu njena sestra Žili udala se za Žozefa, starijeg Napoleonovog brata i tako je Napoleon stalno bio u stvari u prilici da prati njen život čak se nametnuo kao kum njenom sinu koji se rodio 4. jula 1799. i dao mu ime Oskar.
Desire Klari 8.novembra 1777.- 17.12.1860
Dezire Klari je čak bila izabrana da prilikom krunisanja Napoleona i Žozefine 2.decembra 1804. bude jedna od dama u pratnji uz njene sestre koje su joj pridržavale plašt.
Žan Batist Bernadot, general i maršal rata u Francuskoj, švedski kralj.
Žan Batist Bernadot je bio stariji od nje 14 godina rođen 26.januara 1763. je bio veoma cenjen general u Napoleonovoj vojsci i u vreme kada mu se rodio sin Oskar, posato ministar rata. Vremenom se sve više udaljavao od Napoleonove politike iako ga je Napoleon postavio na presto Pontecorva sa titulom prince od Pontecorva, koja je ulazila u sastav Papske države, tako da je Dezire Klari Bernadot postala princeza zahvaljujući Napoleonovom unapređenju njenog supruga u princa. Žan Batist Bernadot je takođe bio guverner Hanovera u vreme njegove okupacije od strane francuskih trupa.Kada je bila bitka kod Jene, oktobra 1806. Napoleon i on su se razmimoilazili u strategiji. Kasnije je učestvovao u drugim bitkama a sasvim neočekivano je dobio ponudu 1810. od švedskog kralja Karla XIII koji nije imao potomaka da ga usvoji kao sina. Izabran je zbog njegovog dobrog držanja prema zarobljenim švedskim vojnicima u Libeku a između ostalg su ga veoma cenili.Napoleon nije ni podržao niti se suprotstvaio toj njegovoj odluci ali je od njega tražio obećenje da nikada neće učestvovati u ratu protiv Francuske, međutim Žan Batist Bernadot je rekao da to ne može da obeća jer će biti u obavezi prema Švedskoj. Prijateljski su se rastali.
Žili Klari, sestra od Dezire se udala za Žozefa, starijeg Napoleonovog brata i imala sa njim dve ćerke od kojih se jedna udala za brata od strica, Šarla Lisjena a druga za drugog brata od strica, Napoleona- Luja, sina Napoleonovog brata Lija i Hortenzije Boarne, Žozefinine ćerke.
Žili Klari je pratila supruga na njegovim dužnostima i bila je jedno vreme kraljica Napulja i Sicilije kada je Žozef posatvljen za kralja od 1806.-1808. I kraljica Španije kada je postavljan na presto juna 1808 do decembra 1813.
Oskar, sin Dezire i Žan Batist Bernadota, kao švedski princ se oženio Žozefinom Lojtenberg, rodjenom 14.marta 1807 u Italiji koja je bila je ćerka Ežena Boarnea i princeze Auguste, od Bavarije. Ežen Boarne je bio sin Žozefine iz njenog braka sa Aleksandrom Boarneom ali i Napoleonov usvojeni sin i tako su u stvari potomci Dezire i Žozefine, dve žene koje je Napoleon voleo nastavili da vladaju švedskim dvorom i danas su potomci Dezire i Žan Batist Bernadota.
Žili Klari je pratila supruga na njegovim dužnostima i bila je jedno vreme kraljica Napulja i Sicilije kada je Žozef posatvljen za kralja od 1806.-1808. I kraljica Španije kada je postavljan na presto juna 1808- do decembra 1813.
Film “Dezire” u kome su igrali Marlon Brando Napoleona, Džin Simons Dezire a Mišel Reni ne tako poznat širokoj publici Žan Batist Bernadota.Najavljivali su ga kao film ravan “Prohujalo s vihorom”
Copyright by Jasminka Holclajtner