Trilogija “Tajna Šantili čipke”- by Jasminka Holclajtner

Dvorac u Šantiliju, gradiću severno od Pariza igra značajnu ulogu u romanu

Roman je pisan oko sedam godina, sledeće tri lektorisan, redigovan i udopunjavan,nastao kao posledica sna u kome se ceo roman prikazao kao movie trailer. Sa velikim nadahnućem i oduševljenjem u istraživačkom radu, nakon pročitanih nekoliko desetina hiljada strancima iz istrojskih spisa, autobiografija, biografija ličnosti tog doba nastao je prvenstveno kao ljubavni roman u doba Napoleonove vladavine od 1803.-1813.a dešava se na relaciji Lisabon-Pariz-Lisabon-Rio de Žaneiro, London-Lisabon.

Trilogija se sastoji od oko 1500 strana u zavisnosti od veličine fonta i dostupna je na online u pdf formatu. Cena pojedinačne knjige je 499.din, sve tri 1200 din. Za sve detalje oko uplate i pristupa knjige možete se javiti na e-mail

romantrilogija@gmail.com

Autor trilogije- Jasminka Holclajtner

Saradnica, redaktorka i autor naslovnih strana– Ivana Popović

Uvod u trilogiju

Trilogija se bavi primarno ljubavnom pričom dvoje glavnih junaka – Manuele Palmeiro i Eduarda Soareza članova portugalskh plemićkih porodica tokom perioda 1803.-1813. godine za vreme Napoleonove vladavine, u toku koje je došlo do neočekivane invazije na Portugal od strane Francuske kada je kraljevska porodica Braganca uz pomoć Engleza, viševekovnih prijatelja Portugala morala da napusti Lisaobon i izmestila dvor u Rio de Žaneiro. Zahvaljujući tome, na šta je princ regent Don Žoao VI, budući portugalski kralj nerado pristao, Rio de Žaneiro se od učmale kolonijalne sredine razvio u jaku svetsku luku, Brazil se ubrzano razvijao i postao kraljevina, prvo u okviru Kraljevine Portugala i Brazila a zatim kao samostalna država.I jednom i drugom državom vladali su članovi porodice tj.kraljevske kuće Braganca.

Napoleon Bonaparta je u svojim memoarima izjaivio “On me je jedin nadmudrio” jer faktički nije mogao da postavi nikoga na portugalski presto pošto je kraljevska kuća bila na drugoj lokaciji. Ipak, imenovao je svog starijeg brata Žozefa 1808. godine za kralja Španije i Portugala, mada on nikada nije ušao Lisabon.

Kraljevska kuća Braganca sa većim delom vlade, ministara i preko 12.000 Portugalaca morala je da napusti Lisabon 29.11.1807. jer je došla dojava da su francuske trupe na dan hoda od Lisabona. Engleska ratna mornarica je pratila ceo konvoj do Rio de Žaneira i Salvadora gde je deo flote morao da se iskrca zbog havarije na moru, pri prelasku Atlantika.

Francuska je u to vreme bila u koaliciji sa Španijom ali pošto su Francuzi izdali Špance, jer je Napoleon pozvao kraljevsku porodicu iz Madrida u Francusku, zadržali su ih kao taoce i Španci su napravili savez sa Englezima. Ser Artur Velesli je dobio titulu Lord Velington zbog učešća na španskom ratištu. Rat je trajao skoro sedam godina i to je jedini rat koji je Napoleon vodio i izgubio. Zvanični naziv je “Peninsular war”. U toku perioda trajanja ovog rat,a Napoleon se razveo od Žozefine, oženio Marijom Lujzom, austrijskom princezom, dobio sina Napoleona II, kralja od Rima, počeo sa pobedama a zatim sa porazima, sa katastrofalnim porazom u Rusiji 1812., između ostalog jer je deo vojske angažovane na španskom ratištu povukao za potrebe pohoda na Rusiju.

Istorijske ličnosti koje se spominju u romanu

Napoleon Bonaparta, svi članovi njegove porodice, Žozefina, supruga, druga supruga Marija Lujza, austrijska princeza, Luj XVI i Maria Antoaneta, učesnici revolucije Robespjer, Danton, Mara,članovi kraljevske kuće Burbon u srodstvu sa kraljem Lujem XVI, Žak Nekar, ministar finansija, Napoleonovi generali – Mesena, Hoš,Žan Lan, Žino, supruga generala Žinoa, Laura Permon Žino, Bernadot,Žoašim Mira, Kleber, Leklerk, Durok,njegov zet i mnogi drugi, članovi njegovog kabineta, sekretar Burijen, ministar spoljnih poslova Moris Taljeran, ministar policije Fuše, njegova verenica Dezire Klari i sestra Žili Klari udata za Napoleonovog brata Žozefa, Aleksandar Boarne, prvi Žozefinin suprug, njena deca Hortenzija i Ežen, usvojena ćerka Stefani Boarne,Pol Baras, član Direktorijuma, grof Demidov, grofica Stroganov, portugalski ministri, Marija Lujza od Parme, španska kraljica, španski kralj Karlos IV, sin prestolonaslednik Ferdinand, španski ministar spoljnih poslova Princ od mira, ljubavnik španske kraljice, ruski car Aleksandar I, engleski kralj Džordž III, članovi portugalske kraljevske kuće, princ don Žoao budući kralj, dona Karlota Žoakina, njegova supruga, njihova deca, prestolonaslednik budući Pedro I brazilski kralj, Miguel, ćerke, delovi familije i mnogi drugi savremenici, Betoven, Marija Valevska, Napoleonova ljubavnica, grof Valevski, admiral ser Sidni Smit,Tomas Džeferson, ambasador u Parizu i predsednik SAD,

Fiktivne ličnosti u romanu

Članovi grofovske porodice Palmeiro : sinovi Rikardo i Antonio, ćerke Manuela i Leticija, grofica Marija Lujza, grof Andreas, grofica Patricija, majka grofice Marije Lujze, sestra grofica Lucija, Beatris, vanbračna grofova ćerka, sestra od tetke grofice Marije Lujze, Frančeska ( Fransoaz) i zet Nikolas, njihov sin Luj, Tereza, domaćica kuće u Lisabonu, Fernando njen sin…

Prijatelji porodice– Članovi porodice Soarez- Eduardo i njegovi roditelji, ujak i ujna, sestra Izabela, udata sa saradnika Tomasa Džefersona, grofica Melo i njena ćerka Antoanela, Lorens Kraford, sin ser Ričarda Kraforda, Silvija Smit, rođaka admirala ser Sidni Smita, Ana Sandersen ćerka lorda Sandersena, Dimitrij,rođak grofa Demidova prijatelj Rikardov i Eduardov sa studija na Sobrboni, njihov prijatelj Klod, Francuz, Frančeska, Antoanelina i Manuelina prijateljica,Vinsent Dejvis, slikar,Marija, Manuelina prijateljica, Felipe, Marijiin verenik, Žorž Bomon, Marijin udvarač…

Radnja počinje u proleće 1803.godine kada je još vladalo primirje između Engleske i Francuske, vrlo brzo prekinuto. Manuela, glavna junakinja vodi borbu sa majkom da joj dopusti da studira opersko pevanje, ona tada ima 14 godina i prvi put dolazi u kontakt sa Eduardom. Njen stariji brat Rikardo je na studijama u Parizu i druži se se Klodom i Eduardom i Dimitrijem i često posećuju Lisabon, odlaze na putovanje po Rusiji u goste kod Dimitrija.Manuela se ponovo sreće sa Eduardom veče uoći Napoleonovog krunisanja 1.decembra 1804. ali ne shvataju ko su u stvari. On sledeće dve godine nju traži svugde po Parizu, ubeđen da je ona Francuskinja iako im se putevi ukrštaju.

Pravo poznanstvo se dešava u proleće 1806.na prijemu povodom rođendana njene majke i tada počinje njihova ljubavna priča. On uskoro odlazi za Rio da traži dozvolu roditelja da se oženi njome, jer oni su tamo već godinam,a dok on živi sa ujakom i ujnom, on je sedam godina stariji od nje i bavi se poslovima uvoza i izvoza vina i radi za portugalsku vladu. Ponovo se sreću u proleće 1807. kada je prijem u dvorcu u Mafri i planiraju vančanje ali ona dobija stipendiju od princa za Pariz i odlazi tamo da nastupa u Pariskoj Operi.

Dvorac u Mafri

On je posećuje ali se bavi intenzivno diplomatskom aktivnošću jer dobija dokaz da je Francuska sklopila sporazum sa Španijom o napadu na Portugal. Vraćaju se u Pariz i novembra 1807. ona odlazi sa porodicom za Brazil, on ostaje u Lisabonu.

Konvoj brodova kreće za Rio, Francuzi upadaju u Portugal, počinje okupacija, Španci shvataju da su izdati, kralj, kraljica, prnc prestolonaslednik i Princ od Mira bivaju faktički taoci Napoleona u Francuskoj, a general Žino preuzma vlast u Lisabonu.Počinje krvavi rat sa Španijom, pale se portuglaska sela, gerilski rat onemogućava Francuzima da dobiju nijednu borbu, osvaja se grad po grad, kralj Žozef, Napoleonov brat, nerado izvršava tu funkciju, očajan šalje pisma da ga Napoleon povuče natrag u Francusku. Španija je podeljena između pristalica Napoleona i onih koji su za princa Ferdinanda, osniva se privemena vlada, Kadiz je tada postao sedište španske vojne komande i Cortesa (parlamenta) za vreme trajanja rata.

Eduardo za vreme rata nekoliko puta dolazio u Rio gde je stigla porodica Palmeiro i ceo konvoj brodova. Tokom velike oluje kada je došlo do havarije brodova, članovi porodice Palmeiro i Dimitrij su se zadržali na Madeiri gde ih je prihvatio Lorens Kraford na čiji su brod prešli i on im se mnogo našao i kod adaptiranja na život u Riju. Pri jednom dolasku Eduarda u Rio, Manuela i Eduardo obnavljaju svoju ljubav.Manuela ostaje u drugom stanju a da Eduardo to ne zna, odlazi za Salvador i ona u očajanju mislići da je on otišao za Lisabon, pristaje na brak sa Lorensom da ne bi izbio skandal zbog trudnoće.Eduardo stiže na dan njenog venčanja i očajan jer se ona udaje za Lorensa odlazi za Lisabon i odlučuje se da ode u rat.Leticija i Dimitrij se venčavaju i odlaze u Moskvu.

Manuela je doživela veliki uspeh u Riju kao operska pevačica, veoma poštovana od strane kraljevske porodice, rodila je ćerku i 1812.stiže sa Lorensom Krafordom u London na gostovanje u Kovent Garden i Londonsku operu ne znajući da je Eduardo u Londonu gde ga je dovela Ana Sanderson koja je zaljubljena u njega, negovala ga dok je bio ranjen na ratištu. Dan pred veridbu sa Anom ugleda pano sa njenom slikom ispred pozorišta i pokreće se čitav niz događaja, oni se sreću i pokušavaju da srede svoje odnose. On u jednom momentu shvata da je njena ćerka i njegova i trudi se da je ubedi da treba da se razvedu i nastave zajednički život.

Odlaze u Lisabon gde iako traju i dalje borbe u Španiji, ona gostuje u Lisabonskoj Operi i tamo nastavljaju da se bore za svoju ljubav. Saznanje o Aninoj prošlosti mu pomaže da lako raskine brak sa njom, Lorens priznaje da je dobio blizance u Indiji sa udovicom pukovnika i na kraju sve dolazi na svoje.Do pred sam kraj romana, njihova ljubav je tajna i jedno za nju znaju njena sestra Leticija i zet Dimitrij, polusestra Beatris, baka Patricija i tetka Lucija.

Beograd, 3.jul 2024.